ДРУШТВО, Аутор: Б. Илић
БАЈИНА БАШТА
Бајина Башта је 10. и 11. октобра била домаћин централне манифестације програма „Дани европске баштине 2026”, који се ове године обележавају под темом „Чувари наслеђа: Како га оживети, сачувати и преобликовати”.
Ова међународна манифестација, заједнички програм Савета Европе и Европске комисије, у Србији се обележава од 2003. године, под покровитељством Министарства културе.
Бајина Башта има посебно место у историји њеног одржавања у нашој земљи – управо су Бајина Башта и планина Тара 2005. године биле домаћини централне манифестације „Земља – наше наслеђе”.
Две деценије касније, програм у Бајиној Башти поново представља богатство овог краја, овога пута повезујући језик и писмо са културним, духовним, археолошким и природним наслеђем.
Централни део програма одржан је у Музеју ћирилице, првом националном музеју посвећеном ћириличком писму, где је представљена изложба „Забране српске ћирилице”, чији су аутори проф. др Исидора Бјелаковић и проф. др Александар Милановић.
Проф. др Александар Милановић одржао је и предавање „Данашњи статус ћирилице у Републици Србији”.
Посебан део програма посвећен је културно-историјском наслеђу Бајине Баште. Историчар Марко Ковачевић одржао је предавање „Културно-историјска баштина општине Бајина Башта”, чиме су посетиоцима представљена места, догађаји и наслеђе који су обликовали овај простор.
Програмом су предвиђене и посете Манастиру Рача, једном од најзначајнијих духовних и културних средишта овог дела Србије, као и Скеланима, где учесници имају прилику да се упознају са археолошким наслеђем римског муниципијума.
Други део програма води кроз природно и културно наслеђе Перућца и Подриња – вожњу Дрином, посету реци Врело и средњовековној некрополи Мраморје, као и другим препознатљивим локалитетима овог краја.
Завршетак дводневног програма пред је посета дестилерије „Стара Соколова”, као примеру очувања традиције и локалног знања.
Овогодишња тема посебну пажњу усмерава на језик као живо наслеђе које се непрестано мења, али истовремено чува памћење, идентитет и искуство заједнице.
У времену брзе дигиталне комуникације, нових речи и измењених начина изражавања, „Дани европске баштине” подсећају на значај очувања језичке разноликости, писма, локалних говора, усменог предања и међугенерацијског преношења знања.
(Новости западне Србије)
