РЕПОРТАЖА, Аутор: Б. Илић
ЗЛАТИБОР
Док су се над златиборским висовима смењивали сунце и поветарац, а столетни храстови и борови правили хлад над заветним местима, мештани Јабланице и ове године окупили су се да очувају обичај који је некада био саставни део живота готово сваког села овог краја.
На друге Тројице, у молитвеној литији крстоноша, обновљен је завет предака и још једном потврђено да традиција живи док има оних који је преносе даље.На челу литије корачао је свештеник, а за њим су се вијорили црквени и народни барјаци.
За литијом су ишли мештани свих генерација, од најстаријих домаћина до деце која полако преузимају улогу нових чувара овог обичаја.
Пут их је водио од једног до другог светог места кроз село, уз молитве за здравље људи, напредак домаћинстава, родну годину и опстанак села.На једном од заветних места, ограђеном скромном дрвеном оградом под крошњама старих храстова, литија је застала. Ту су се окупили мештани, упаљене су свеће, освештана водица и очитана молитва.
– Ово се још само код нас сачувало, сваке године се окупљамо и поштујемо обичај који су нам преци пренели. Доста млађих нас подржава, што нам даје наду да ће крстоноше дуго још крстарити Јабланицом – прича нам један мештанин села.
Екипа портала “Новости западне Србије” пратила је крстоноше током обиласка села. Посебан утисак оставља призор окупљених верника на пропланку изнад Јабланице, где се поглед пружа ка удаљеним планинским врховима. Међу окупљенима било је и оних који су деценијама део ове литије, али и младих који тек уче значај обичаја који су им оставили преци.
Старији мештани подсећају да су крстоноше некада обилазиле готово свако село у златиборском крају. Временом су многи обичаји нестали или се свели на симболично обележавање, али је у Јабланици сачуван какав је одвајкада био.
– Лепо је ово да се не заборави, одувек је овако било, само је “бивало” некад доста више народа – каже нам старица из Јабланице која је крстоноше сачекала на Присаду изнад села.
Под сенкама крошњи храстова и борова, који су и сами сведоци бројних поколења, и ове године крстоноше су се молиле за родну годину, пород, и опстанак села, уз Божију помоћ, кажу, све се може.
(Новости западне Србије)
