Аутор: А.Ровчанин
ПРИЈЕПОЉЕ

У времену када су савремене машине потиснуле готово сав ручни рад у пољима и воћњацима, у Полимској долини још увек се може чути звук чекића о ужарено гвожђе.
Тај звук долази из радионице Фадила Мусића, једног од последњих ковача у овом крају, који деценијама чува занат стар стотинама година.
У његовој радионици настају разни пољопривредни алати – од потковица за коње до мотика, косијера и секира. Иако су плугове и волове одавно замениле модерне машине, посла за овог мајстора и даље има.
„Раније се обрађивала земља са запрегама, правио сам плугове и равњике. Ручно се копало, па су биле потребне мотике, крампови, косијери, секире, све сам то правио“, присећа се Фадил.

Некада су се, каже, из многих ковачких радионица у овом крају свакодневно чули ударци чекића. Данас је тај звук готово утихнуо, а једино се још може чути код њега. Упркос томе, муштерије му долазе из разних крајева Србије.
„Долазе из Ужица, Пожаревца, Шапца… Донесу алат да се поправи или наоштри. Знају да овде то може да се уради како треба, па сврате и на повратку кући преузму“, каже овај мајстор.
Занат је научио од свог оца, а начин рада и данас је исти као некада. У радионици се налази и камен стар више од пола века, којим ручно оштри алат, без прегревања оштрице.
„Ово је специјалан камен, не загрева се оштрица.Кваси се водом, хлади и фино се извуче жица. После тога алат може одмах да се користи“, објашњава Фадил.
Ипак, додаје да је некада било лакше доћи до квалитетног материјала. Данас је то један од највећих проблема.
„Раније су старе опруге од аутомобила биле одличне за израду алата. Сада су нова возила другачија, нема тог материјала као пре“, каже он.

У његовој радионици чувају се и стари, готово заборављени алати које су некада користили мајстори за израду дрвених посуда и разних справа за лов.Иако посла још има, Фадил истиче да је све мање младих који желе да наставе овај занат.
Звук чекића у његовој радионици тако данас не представља само посао, већ и подсетник на време када је ковачки занат био неизоставан део живота на селу и симбол борбе да се традиција сачува од заборава.
(ПП Медиа)
