Аутор: Златиборске вести / Б.И.
ЗЛАТИБОР
Светски дан шума, 21.март, општина Чајетина дочекује са очуваним и увећаним шумским фондом за 23 одсто чиме се издваја као пример одговорног и одрживог управљања природним ресурсима.
Према подацима Републичког завода за статистику, од 2000. до 2024. године, обрасла шумска површина у општини Чајетина бележи умерен, али константан пораст.
Почетком анализираног периода, 2000. године, укупна површина под шумом износила је 21.555 хектара. До 2010. године бележи се пораст на око 23.858 хектара, што представља раст од око 11,3 процента, а позитиван тренд се наставља и након 2010. године. Током 2024. године обрасла шумска површина достиже 26.546 хектара — што је чак 23 одсто више него 2000. године.
Овакав тренд раста површине под шумама указује да је општина Чајетина дугорочно задржала стабилан шумски фонд са тенденцијом благог раста. Ови подаци сведоче о релативно очуваним природним ресурсима и потенцијалу за даље унапређење одрживог управљања шумама, посебно кроз мере циркуларне економије, пошумљавање деградираних површина и заштиту постојећих екосистема.
Општина Чајетина се равномерно развија, а само 1,5 одсто територије је под изградњом, док је остатак нетакнут. О очувању природне средине и њених ресурса говоре и пројекти на којима се ради са партнерима из Шведске, Словеније и Француске: постројење за прераду отпадних вода, рециклажно двориште, гондола као еколошки вид превоза коју ћемо употпунити електричним аутобусима за потребе локалног становништва, соларни панели и редовно пошумљавање и одржавање шумског фонда.
Током акције пошумљавања, на иницијативу Општине Чајетина крајем 2025. године, засађено 1.308 садница црног бора и око 50 стабала листопадних врста на простору код асфалтне базе на Обудојевици на Златибору,. Акција је спроведена у зони комуналне делатности, а на овој локацији биће изграђен и центар за селекцију отпада. Ветрозаштитни појас, који чини око 1.300 стабала, распоређен је дуж ободних делова парцеле.
Обимна садња представља значајан корак у очувању природних вредности Златибора, доприносећи не само повећању зелених површина, већ и побољшању квалитета животне средине и дугорочној заштити природних ресурса. Новооформљена борова шума имаће важну еколошку улогу као ветрозаштитни појас који спречава ерозију и штити земљиште од негативних утицаја климатских промена.
Овај пројекат, трећи по реду, је у протекле три године реализован у сарадњи са Министарством заштите животне средине. Први пројекат обухватио је пошумљавање простора око зграде Комуналног јавног предузећа „Златибор”, где су засађене саднице брезе, црног бора и Панчићеве оморике. Други, реализован 2024. године, односио се на формирање заштитног појаса око рециклажног дворишта.
Ово је још једна у низу активности које општина Чајетина спроводи у оквиру шире стратегије еколошке заштите. До сада је, у сарадњи са Парком природе „Златибор“ и Комуналним јавним предузећем „Златибор“ на подручју Златибора засађено више од 75.000 садница.
Златибор у борби за очување златног бора
Златни бор је редак варијетет белог бора са златножутим иглицама и представља аутентични симбол Златибора по коме је планина добила име.
У оквиру јединствене иницијативе „Повратак златног бора на Златибор“ одржана је акција калемљења златног бора – ретког варијетета белог бора са златножутим иглицама. За калемљење су коришћене саднице белог бора из расадника, а племке су пажљиво узете са преосталих стабала златног бора, којих у Србији има свега четири. Овој акцији претходила је садња 800 младих стабала белог бора као подлога за калемљење. Иницијативу организује удружење Дисцовер Сербиа, уз подршку Делегације Европске уније у Србији, Шумарског факултета и других партнера.
Парк природе „Златибор” – ризница ендемских врста
Флора Парка природе „Златибор” на подручју Чајетине је посебно богата и разноврсна, јер се ту преплићу планински, ливадски и шумски екосистеми. Управо тај део Златибора важи за један од најтипичнијих и најбоље очуваних.
На простору Чајетине и Златибора, у оквиру Парк природе „Златибор”, преовлађују природне, аутохтоне шуме црног бора, као и мешовите заједнице црног и белог бора. Ова станишта имају посебан значај јер су сврстана међу приоритетне типове у оквиру европске мреже заштите природе Натура 2000. На овом подручју расте и строго заштићена муника, док се међу заштићеним врстама издвајају клокочика, дрен, хајдучка опута и бреза.
Посебну вредност овом простору дају серпентински пашњаци и огољене површине, које одликује специфична и јединствена флора. Управо таква станишта омогућавају развој бројних значајних биљних и животињских врста, као и очување заједница белог бора.
Златибор је познат по великом броју врста које имају међународни значај, а које су у националним оквирима ретке и заштићене. На овом подручју присутни су и бројни ендеми, реликти и ендемореликти, којима Златибор представља једно од кључних, а често и једино станиште у њиховом природном распрострањењу.
На територији чајетинског дела Парка доминирају:
планинске ливаде и пашњаци
борове шуме (посебно црни и бели бор)
влажна станишта уз потоке и реке
Захваљујући надморској висини (600 до 1500 метара) и специфичној клими, развија се велики број биљних врста – укључујући и лековите и ендемске.
Најзаступљеније врсте дрвећа су:
црни бор (Пинус нигра) – симбол Златибора
бели бор (Пинус sylvestris)
буква (Фагус sylvatica) – у вишим и влажнијим зонама
храст – у нижим пределима
јела и смрча – локално, у хладнијим зонама
Ове шуме су често мешовите и стварају стабилне екосистеме.
Чајетински део Златибора је познат по самониклом лековитом биљу:
нана
матичњак
дивља јагода
боровница (у вишим пределима)
Ово је један од разлога зашто се Златибор традиционално сматра „здравом планином“.
Подсетимо, најновији подаци потврђују репутацију златиборског краја као једне од најздравијих средина у земљи. Према последњем извештају Београдска отворена школа о квалитету ваздуха у Србији за 2025. годину, ваздух у општини Чајетина оцењен је као једини потпуно чист међу анализираним општинама.
Извештај се заснива на подацима грађанског мониторинга, односно мреже „low цост“ сензора постављених на више од 340 мерних места у више од 100 општина широм Србије, који мере концентрације суспендованих честица ПМ2.5 и ПМ10.
Примена стандарда Светске здравствене организације и критеријума Европске уније показала је да је Чајетина једина општина међу 85 анализираних која је испуњавала услове за концентрацију ПМ10 честица.
