Аутор: Информер, З.Г.
БАЈИНА БАШТА
Чувени травар са Таре Оливер Станојевић преминуо је у 71. години. Свој живот посветио је природи.
Све што постоји у природи дато нам је из највеће љубави, па оно што из ње узимамо не треба да отимамо, него да примамо из највеће љубави. Дубоко верујем да за све болести има лека, али нема за све људе јер многи не верују ономе из чега су саздани: тамо где вас је Бог дао, дао вам је и лек, само морате веровати у то, и морате се прочистити. Ја нисам никакав исцелитељ, али се бескрајно радујем што имам прилику да помогнем другима. Зато и учим људе да сами наберу, па ће и мене бити више за оне којима стварно треба – пише на његовој ФБ страници, преноси Информер.
Оливер је рођен у селу Босанска Црвица код Бајине Баште. Његови родитељи су били учитељи у том малом селу на левој обали Дрине. Године 1968. граде кућу на Тари и ту почиње његова љубав према овој планини која је трајала до смрти.
Уписао је Технолошки факултет у Бања Луци и дипломирао на Катедри за органску хемију и биохемију са дипломским радом на тему лековитог биља. Почео је да ради на факултету, али се убрзо вратио на Тару и никада, како је говорио, због тога није зажалио.
Травама је озбиљније почео да се бави 1987. године. Из чисте љубави, причао је, и у време када је срамота било бити травар.
У траварству је нашао смисао живота јер му је омогућавао везу с природом са којом је почео да другује у раној младости.Травар са Таре, како су га звали, имао је колекцију од више хиљада лековитих рецептура. То га је сврстало међу најпознатије траваре не само у Србији, него и на Балкану.Познат је и по томе што током првих десет година лечења биљем од пацијената није узимао новац, већ је за узврат бележио рецептуре које су они знали. Тако је и дошао до овако импознатног броја рецепата народне медицине којима може да се подичи мало његових колега.
