Траговима предака: Српски спас у њедрима Бизерте

Аутор: Златиборске вести

ЧАЈЕТИНА

Монографија „Српски спас у њедрима Бизерте“, аутора Луке Николића, представљена је чајетинској публици.

Фото Златиборске вести

Издавачи књиге су Библиотека „Љубиша Р. Ђенић“ из Чајетине и Народна библиотека „Милош Требињац“ из Бајине Баште. О књизи су говорили Душан Миловановић, публициста и уредник издања, др Вељко Тодоровић, бригадни генерал санитетскеслужбе, а испред издавача – Снежана Ђенић, музејски саветник.

Монографија „Српски спас у њедрима Бизерте“, аутора Луке Николића, потпуковника у пензији, представљена је у чајетинској библиотеци. У њој аутор, између осталог, наглашава значај и улогу коју је северна Африка имала у спасавању српске војске у Првом светском рату – као база за лечење и обуку српских војника. На страницама књиге први пут су систематизовани сви транспорти са српским војницима који су пловили ка северној Африци, као и сви објекти у којима су лечени.

„У северној Африци умрло је 3.504 српска ратника, а боравило је тачно 61.260 Срба. Од тога, већина су били војници – око 58.000, док је приближно 3.000 било избеглица. Ми данас, када читамо натписе појединих историчара и квази-историчара, немамо тачну представу ко се тамо лечио, ко је тамо долазио и због чега“, каже Лука Николић, аутор.

Фото Златиборске вести

„Српски војници упућивани су у северну Африку по плану Врховне команде и уз одобрење савезника. Нису одлазили тамо по сопственој вољи, нити су одлазили у заветрину рата, да играју шах, гледају позоришне представе или раде у рудницима, како је то наведено у појединим делима. Наши војници су са фронта упућивани првенствено ради лечења – њих 41.000. Такође, 16.000 излечених војника обучено је у различитим специјалностима и за руковање новим наоружањем, након чега су поново упућени на фронт. На фронт се вратила читава армија српских војника која се опоравила у Бизерти. Више од 53.000 њих учествовало је у борбама на Солунском фронту и у пробоју – то су управо они војници који су лечени у Бизерти и широм северне Африке“, нагласио је аутор.

Посебну вредност монографије представљају два јединствена списка од изузетног значаја за историју српског народа: јединствени списак лечених српских ратника у северној Африци током 1917. године, који садржи податке о 12.921 војнику, као и јединствени списак умрлих од 1916. до 1919. године (са допунским подацима) за 3.504 ратника, који почивају на 24 гробља широм северне Африке. Објављивањем ове књиге, њихова именапрви пут су систематизовано уврштена у историјску грађу.

Ова књига има и личну димензију. Наиме, тројица ауторових дедова нису се вратила из Великог рата, а њихова имена пронашао је, након деценија трагања, на споменицима једног од афричких гробаља.