Аутор: Боривоје Илић/НЗС
Најстарији становник златиборског краја, Петар Ћировић из Негбине код Нове Вароши, преминуо је је на Бадњи дан ове године у својој 101. години, а лане је на Божић навршио пуних 100 лета.
Рођен је на Божић 1925., а преминуо на Бадњи дан 2026. године. Судбина је хтела да само дани деле његов 101. рођендан од последњег даха, те није дочекао да заокружи још једну годину, али је иза себе оставио цео век живота исписан радом, скромношћу и ведрином.
Читав живот провео је у родном селу, на суровим, али му драгим планинским обронцима Муртенице. Век му није био лак, причао нам је једном приликом, ратна и поратна времена, тежак сеоски рад, али они који су га познавали памтиће га по осмеху који није силазио с лица и по духу који је остао ведар до последњих дана.
Прошле године његови укућани приредили су величанствено славље у дворишту породичне куће поводом пунолества Петровог праунука, у чијем склопу су обележили и његов 100. рођендан.
Весеље, о коме се и данас прича, окупило је родбину, комшије и пријатеље из целог краја. Многи су тада говорили да је то био догађај за памћење, не само рођендан, већ и славље једног поштеног и дугог живота.
- Давно сам рођен, много шта памтим, целог века су времена била тешка, ратови, кризе…ал’ се изгржало. Увек се пуно радило, све време сам живео у Негбини, село к'о село, свако је исто, ради снагом да нешто стекнеш и тако, ал’ добро, Богу хвала, било је здравља, што је најважније, кад се здраво, све се могло савладати. Сад сам поносан на све и ни за чим не жалим – испричао је старина нашем дописнику који га је посетио прошле године на Божић.
Рођен је, присетио се, у старој кући од брвана, а стоту годину је дочекао у великој новој кући, у дворишту пуном објеката, пољопривредних машина, огромне штале у којој је велики број крава, телади, јуница, али и оваца, и коза. И што је најважније у кући пуној чељади.
Ни до пре само неколико година Петар није мировао. Највише времена проводио је чувајући своје стадо оваца недалеко од куће, а годинама је, током летњих месеци, био и противградни стрелац, бранећи Негбину и околна села од градоносних облака, испаљујући противградне ракете и чувајући труд одвашњих мештана.
Стогодишњи горштак сахрањен је код сеоске цркве на сеоском гробљу у Негбини.
