Аутор: Б.Илић
У свету где се често сумња у успех љубавних веза које почињу на друштвеним мрежама, прича Срђана Јанковића из Ужица и Дафине Ћићонћо из Уганде издваја се као прави доказ да љубав не познаје границе, ни географске, а ни културне.
Њихова прича, која је почела као виртуелно познанство, данас има срећан исход и води их кроз заједнички живот, изван свих очекивања.
Срђан, који је дуго био на потрази за животним партнером, одлучио је да прошири своје хоризонте и потражи срећу изван граница Србије. С обзиром на то да у домаћем окружењу није успео да пронађе љубав, одлучио је да се упусти у авантуру и упозна људе из других делова света, верујући да ће то можда бити кључ његове будуће среће, као што је и било.
Преко друштвених мрежа упознао је Дафину, учитељицу из Уганде. Нису ни сањали да ће њихов сусрет у виртуелном свету прерасти прво у пријатељство, па у брак.
– У Уганди нисам само упознао њу, већ и њену породицу. По повратку у Србију, све је било решено, венчали смо се у Уганди, а затим је брак био признат и у нашој земљи – прича нам Срђан.
Дафина, рођена у Кабалеу, у западном делу Уганде, истиче да је за њу сусрет са Срђаном био посебан, иако су њихове културне разлике биле очигледне.
– У Уганди, веза са белцем се доживљава као привилегија – кроз осмех нам објашњава Дафина.
– Његово присуство међу нама у нашој заједници изазвало је посебан утисак, иако је то био изазов и за њега и за мене, јер смо морали да превазиђемо разлике у језику и обичајима.
Иако се свадба у Уганди догодила без већих проблема, српски језик и комуникација остали су велики изазов за обоје. Срђан признаје да у почетку готово није говорио енглески, али су се, уз помоћ преводилаца, споразумевали довољно да би наставили своју причу.
– Било је тешко, али сада, годину дана касније, пронашли смо нашу верзију енглеског, који смо обогатили са сопственим изразима – прича Срђан.
Дафина, сада становник Србије, помало се бори с учењем нашег језика, али у томе, каже, не види велики проблем.
– Српски језик је веома тежак за учење, али уз подршку Срђана, учим и трудим се да савладам основе – каже нам Дафина.
Осим језичких баријера, Дафина се мора навикавати и на потпуно другачији начин живота, укључујући и прехрамбене навике.
Осим разлике у култури и обичајима, разлику је пронашла и у храни.
– У Србији једете много хлеба, док ми у Уганди хлеб конзумирамо углавном уз чај. Срећом, поврће, свеже месо и слатки кромпир су храна која ми није страна – објаснила је Дафина, додајући да је морала да се прилагоди на европску климу, коју у почетку није подносила најбоље.
С обзиром на то да је ово био њен први пут изван тропске Африке, Дафина није имала искуства са хладнијим климама. Ипак, тврди да је зима у Србији није уплашила колико је то очекивала.
– Научила сам да носим топле ствари и да живим у новој средини. Све је то део мог пута – каже Дафина са осмехом.
У свету који се све више повезује путем интернета, Срђан и Дафина су прави доказ да љубав не зна за границе, и да је сваки корак ка новом животу, кажу, корак ка срећи.
