РЕПОРТАЖА, Аутор: А.Ровчанин
ПРИБОЈ
Граница на тромеђи Србије, Црне Горе и Републике Српске, у близини Прибоја, разлог је зашто је село Саставци јединствено у свету.
Река Увац раздваја ово село на два дела, тако да оно административно припада општини Прибој и Србији, а територијално углавном Босни и Херцеговини, односно општини Рудо. Због ове административне заврзламе која се годинама не решава, становници морају да прелазе границу да би обавили свакодневне активности, некада и више пута у току дана.
Несвакидашњи случај настао је давних дана, када је ова територија била под аустроугарском влашћу. Локални бег је, наиме, зету Аустријанцу даровао мираз простор од неколико километара квадратних свог имања, а педантни Аустроугари су то одмах укњижили. Променом власти и граница настала је и ова административна заврзлама.
“Месна заједница Саставци припада општини Прибој и налази се на територији Босне и Херцеговине. Све институције Републике Србије се налазе на територији Босне и Херцеговине, односно Републике Српске, и полиција и школа и пошта и амбуланта. Ево, и ја сам поштар и у Србији и у Босни и Херцеговини”, рекао је Свето Вилотић из Месне заједнице Саставци.
Ако би се неки од мештана, на пример, потукли у једној од три сеоске кафане, не би интервенисала полиција из Прибоја, иако је њена зграда удаљена 50 метара. Већ би морали да интервенишу припадници полицијске станице Рудо.
Фото: А.Ровчанин
“Полиција из станице Рудо, кад дођу до Саставака овде, они прелазе два пута, значи иду из Босне у Србију, из Србије у Босну, па поново из Босне у Србију, и онда долазе овде тек у Босну, на територију”, каже Вилотић.
Када се у Саставцима пређе мост преко потока, улази се из Србије на територију Босне и Херцеговине, а у овој енклави и свештеници су из две државе и парохије.
“На територији Босне и Херцеговине овде, кад умре неко, значи долази поп из Рудог, али и из Прибоја, и из Србије. Водицу свети из Рудог поп”, објашњава Вилотић.
Фото: PP Медиа
Границе је овом селу поделио мост, али и два краја исте улице. На две државе деле се куће и породице, па чак и сеоско гробље.
“Казан у Босни, а ракија у Србији”
“Овде нам је граница близу. Пола имања имамо у Босни, пола у Србији, тако да порез плаћамо и у руданску општину и у прибојску. Гробље нам је, на пример, на пола: пола у Србији, пола у Босни. Имам код рођака тамо кућу, рецимо, он и његов брат, једна им је кућа у Србији, једна у Босни. Е, код рођака, рецимо, он кад пече ракију, казан му је у Босни, а ракија иде у Србију, али то је 100 одсто тако”, каже мештанин Рајко Марковић.
Око 700 становника овог села има двојно држављанство. Комисије за гранична питања две државе последњи пут су се састале пре 15 година, али чвор није расплетен. За то време село Саставци живи растављено границама, а мештани притиснути непотребном администрацијом.
Мештани имају двојно држављанство, поштар ради у две државе
Мештани су приморани да свакодневно прелазе по четири гранична прелаза како би отишли на посао, или завршавали неке своје друге обавезе. Дугогодишњи поштар и председник Месне заједнице Саставци, Свето Вилотић, каже да проблема у свакодневном функционисању има доста због необичног географског положаја.
“Наши мештани као и у већини пограничних села имају двојно држављанство. Ја лично као поштар радим у две државе, носим пошту и у Србији и у Босни и Херцеговини, а дневно ко зна колико пута пређем границу. У нашем селу постоје пошта, млекара, пекара, полицијска станица, школа. Све оне административно припадају Србији, а територијално БиХ. Овдашњи мештани сви су везани искључиво за Србију, ту раде, примају пензију, плаћају струју и телефон. Али, на пример.. кад мора да се плати порез на земљу тада се мора ићи у Рудо, причао је раније за РИНУ поштар Свето.
(ПП Медиа, Рина)
