ДРУШТВО
ГОРЊИ МИЛАНОВАЦ
Спуштена је Саборска застава и завршен још један Сабор виолиниста Србије, али оно што се протекла три дана догађало у Прањанима остаће дуго у сећању свих који су били део ове велике народне светковине.
Према проценама организатора, више од 50.000 сабораша прошло је кроз Прањане током три саборска дана, што представља највећу посету од оснивања манифестације. Али оно што овај Сабор чини посебним нису само бројке.
То је манифестација без скупих музичких звезда, без милионских хонорара и естрадног гламура. Сабор се ослања на оно што Србија има највредније – мајсторе виолине, певаче из народа и песму која се преноси с колена на колено.
И управо је овогодишњи Сабор показао да је то пут којим треба ићи.
„Ово је доказ да народу нису потребне мега звезде да би дошао на једну манифестацију. Људи желе искрену песму, врхунске виолинисте и домаћинску атмосферу. Тако ће бити и убудуће. Ослањаћемо се на певаче из народа и на мајсторе виолине који овде стасавају, кале се и стичу своју славу. Веома сам захвалан својој држави и Општини Горњи Милановац што су чули глас народа и подржали управо овакав Сабор – Сабор који припада народу“, каже аутор Сабора виолиниста Србије Гвозден Николић.
На падинама Сувобора окупила се Србија у малом.
Стизали су гости из Словеније, Републике Српске, Херцег Новог, Подгорице, Бијељине, али и из готово свих крајева Србије – од Суботице, Новог Сада, Београда, Ваљева, Шапца, Чачка, Горњег Милановца, Ужица, Пожеге, Бајине Баште, Прибоја, Пријепоља, Нове Вароши, Ариља, Ивањице, Краљева, Крушевца, Ниша, Лесковца, Врања, па све до истока земље.
Три дана Прањани нису били само село. Били су место где се окупљала Србија.
ГРМЕЛА ЈЕ ВИОЛИНА, А СТАДИОН СЕ ЉУЉАО
Посебно ће остати упамћено завршно саборско вече. Стадион ФК Брезак био је испуњен до последњег места, а публика је овацијама дочекивала једног по једног мајстора виолине.
На позорници су се смењивали Влада Шиле, Ђабе, Гуги, Сале Шоу, Бранко Ристић, Дејан Пауновић – Влауца, Синиша Воз, Мануел Ристић, Кристијан Петровић, Давид Маринковић, а посебне емоције изазвала је и једина дама међу њима – Миљана Штрбац, која је још једном показала да виолина не познаје границе ни када је реч о годинама ни о полу.
То није био концерт. То је било велико народно саборовање. Један виолиниста започињао је коло, други га настављао, трећи подизао атмосферу, а хиљаде људи певале су и играле као једно.
ПЕВАЛА ЈЕ ЦЕЛА СРБИЈА
Када су на позорницу изашли Вера Матовић и Андрија – Ера Ојданић, стадион се претворио у једну велику народну породицу.
Ређали су се хитови које Србија памти више од пола века. Певало се у глас. Играло се без престанка. Аплаузи су прекидали песме.
Виолина и гласови великих уметника спојили су генерације у једној од најлепших саборских ноћи од када постоји ова манифестација.
УГОСТИТЕЉИ У НЕВЕРИЦИ – НЕСТАЈАЛО ЈЕ СВЕ
Да су Прањани доживели историјску посету, најбоље су осетили угоститељи. Ресторани Дом, Липов лад, Терца и бројни други објекти били су пуни од јутра до дубоко у ноћ. Око 21 час многи су остали без печења, купуса, палачинки, па чак и појединих пића. Тражила се порција више, столица више и место више.
Упркос огромном броју гостију, већина угоститеља испоштовала је препоручене саборске цене.
Точено пиво на саборској улици продавало се по цени од 150 динара, док се у угоститељским објектима велика чаша углавном кретала око 300 динара. Цена печења остала је у оквирима договорених 2.500 до 3.000 динара по килограму, чиме су организатори испунили обећање да ће Сабор остати приступачан обичном човеку.
САБОР КОЈИ ЈЕ ОПРАВДАО СВОЈЕ ПОСТОЈАЊЕ
Осам година било је довољно да Сабор виолиниста Србије прерасте у једну од највећих народних манифестација у земљи.
Он данас није само празник виолине.
Он је понос Прањана, Сувоборског краја, Општине Горњи Милановац и Србије.
Манифестација која је вратила живот планинском крају, довела десетине хиљада људи и показала да традиција може бити покретач развоја.
КРЕЋЕ ГРАДЊА ЛЕТЊЕ ПОЗОРНИЦЕ
Велики успех овогодишњег Сабора биће настављен новим улагањима.
Председник Општине Горњи Милановац Дејан Ковачевић најавио је да је завршена јавна набавка и да ће ускоро почети изградња сталне летње позорнице, која ће већ наредне године дочекати сабораше.
„Средства су обезбеђена и ускоро почиње изградња летње позорнице која неће служити само Сабору виолиниста, већ ће на њој током целе године моћи да се одржавају бројни културни и туристички садржаји. Прањани су то заслужили“, рекао је Ковачевић.
Добре вести донео је и министар културе Никола Селаковић, који је најавио наставак уређења центра Прањана.
План је да постојећи Дом прерасте у Културни центар Халијарда, са сталном саборском поставком и садржајима који ће трајно чувати историју Мисије „Халијард“ и Сабора виолиниста Србије.
Истовремено се приводе крају радови на канализационој мрежи, а према најавама, до краја фебруара наредне године систем ће бити у функцији. Следећа фаза је изградња постројења за пречишћавање отпадних вода, инвестиције вредне око 1,2 милиона евра, која ће трајно решити једно од најважнијих комуналних питања овог краја.
На крају је остао утисак који се није могао сакрити.
Прањани више нису мало планинско село које се помиње само у историјским књигама.
Постали су место на које људи долазе због виолине, песме, пријатељства и Србије какву воле.
И зато спуштање Саборске заставе није био крај.
Био је само позив да се догодине поново сретнемо на падинама Сувобора, тамо где већ осам година виолина буди једно село и окупља читав народ.
(ГЗС)
