ДРУШТВО, Аутор: А. Ровчанин
ПРИБОЈ / ПРИЈЕПОЉЕ / НОВА ВАРОШ
Хидроцентралу „Бистрица“, после 65 година рада, очекује велика ревитализација вредна око 65 милиона евра.
У завршној фази је избор извођача, а радови би требало да продуже животни век електране за најмање још три деценије и повећају годишњу производњу електричне енергије.
ХЕ „Бистрица“, снаге 104 мегавата, налази се на Лиму између Пријепоља и Прибоја, а грађена је од 1958. до 1960. године. Предстојећом ревитализацијом биће обухваћени кључни делови постројења.
– Предвиђена је замена комплетне турбинске опреме, система турбинске регулације и постојећих улазних затварача, као и уградња нових генератора на оба агрегата. Планирана је и реконструкција постројења 35 кВ, замена постојећег аналогно-релејног управљања савременим дистрибуираним системом и увођење централног СЦАДА система – каже Предраг Шапоњић, директор ХЕ „Лимске“.
Иако инсталирана снага електране неће бити повећавана, модернизација би требало да омогући боље искоришћење расположивог водног потенцијала. Процењује се да би, у зависности од хидролошких прилика, годишња производња могла да порасте са садашњих око 330 на 350 гигават-сати.
– Кључно је да ћемо ревитализацијом продужити радни век хидроелектране за најмање 30 година. Истовремено очекујемо мање трошкове одржавања и повећање ефикасности и поузданости рада – наводи Шапоњић.
За пројекат вредан око 65 милиона евра средства су обезбеђена кредитом Европске инвестиционе банке, уз грант од 7,5 милиона евра из Инвестиционог оквира за Западни Балкан (WBIF). Предвиђено је да комплетна ревитализација буде завршена најкасније четири године од почетка радова.
Историја ХЕ „Бистрица“ везана је и за брану Радоиња на Увцу, чијом изградњом је почело подизање овог хидроенергетског система. Камена брана висока је 40 и дуга 361 метар, док акумулација Радоиња има бруто запремину од 7,6 милиона кубних метара и протеже се око 12 километара узводно, према ХЕ „Кокин Брод“.
ХЕ „Бистрица“ има значајно место и у историји електроенергетског система Србије. Далековод напона 220 кВ између ове хидроелектране и Београда, пуштен у рад 1960. године, био је први далековод тог напонског нивоа у Србији.
(ПП Медиа)
